Obećajem da više neću pisati o hotelu La Mirande u Avignonu. Mislim da sam s ovim člankom ispričao sve što ga u mojoj glavi izdvaja od ostalih luksuznih hotela. Sad, kad vam je konačno laknulo, opustite se i zavirite u čaorbne salone u kojima je serviran doručak.

Ne mogu reći da za doručak ovdje dobijete nešto posebno originalno ili posebno fino – ali ne možete ostati ravnodušni kad ugledate te salone u koje se probija jutarnje sunce.

Dok se vrtite oko centralnog stola, čuje se škripanje starih podova, a pred vama se u srebrnini bljeskaju džemovi, kompoti  i mirisni kroasani. Ima nešto smirujuće u tim pastelnim tonovima, cvijetnim uzorcima i zatrpanim zidovima. 

Slike, ogledala, lampe, tapete sa japanskim motivima i orijentalni tepisi… Zvuči kao noćna mora, ali treba biti virtuoz da to na kraju izgleda kao senzacija, a osobito nakon renoviranja. Prosudite sami.

Razmišljam si tako o ovom doručku i stavljam fotke sobe iz nekog drugog vremana… Kad na vratima netko zakuca i kaže: You Rang M’lord